Mrtvi

Mrtvi je celoga života bio zidar, izidao je skoro svaku kuću u gradu. Zidao je svakojake kuće i pomoćne objekte. Preko pedeset godina je zidao svakodnevno. Bio je upalog lica, bledog skoro kao u pokojnika, kvrgavog nosa, kose skoro do ramena, više je ličio na biće sa drugog nekog sveta. Ali je bio neverovante fizičke snage, delovao je slabašno, ali nije imao ni trunku masnoće na telu, što bi se reklo suv mišić. Radio je svakodnevno po hilјadu sklekova, još uvek i ovako mator, a zgibove je radio svakojake od šale još kao dete i nikad ih nije brojao, njih je sad retko radio, potsećali su ga na skelu, a mrzeo je skelu i zidarski posao. Kao mlad penjao se na skelu samo pomoću ruku, kao majmun, posle mu se sve to smučilo, ustvari nikada on to i nije voleo, sve ga je nerviralo u tom poslu, zato je i prešao da radi kao portir. To mu je sredio Smrt. Zadužio je on Smrt, koliko puta je popravlјao krov crkve ne uzevši ni dinara, a tek što je Smrti kuću sazidao u pola cene, morao je i ovaj nešto da uradi za njega. Nije se Mrtvom ni ovaj posao sviđao, stalno je neko ulazio te izlazio, morao je tražiti dokumenta te najaviti posetu sekretarici, kao da ona ne može da primi čoveka nego mora on da javlјa.

Imao je Mrtvi i ženu, ali ona je davno umrla, imao je i ćerku, to jest i dalјe je ima, samo ne zna gde je niti šta se sa njom zbilo, zna samo da se udala za nekog doktora. Tako je Mrtvi ostao sam na ovom svetu, živeo je u zgradi koja se polako ali nadasve sigurno obrušavala, zamislite tu ironiju, koliko velelepnih stanova i kuća je njegova ruka zidala a on sada živi u takvoj jednoj rupi. Ma bilo ga je baš briga, došao bi kući, jeo, neku jeftinu hranu koju je mogao da priušti, zatim bi odradio sklekove, nije ih brojao, mogao je da radi u kontinuitetu pola sata a i više, nikada nije radio do otkaza mišića. Tako oznojan bi seo, otvorio staklenac piva i uklјučio televizor u nadi da će naći neku sportsku utakmicu, svaki put bi zaspao čim bi završio pivo. Ujutru se budio rano oko šest sati, treba stići pojesti neke splačine, tako je on nazivao svoje obroke, i stići do Gradske kuće do sedam sati, a onda bi opet počinjala agonija iščekivnja kraja smene koja je trajala čitavih dvanaest časova. Mrtvi nije voleo ovaj posao, kao što nije voleo ni zidanje, samo razlika je bila u tome što je on bio savršen zidar a kao portir je bio nikakav, niti se trudio da bude bolјi, nesvesno je bio loš. Život mu to nikada nije zamerao, niti se usuđivao, nije hteo da naruši svoje kumstvo zbog tamo nekog portira. Život i Mrtvi nikada nisu komunicirali, Život kada je dolazio na posao kratko bi mahnuo rukom ili promumlao nešto i to je bila sva njihova konverzacija.

Smrt nije bez razloga postavio baš Mrtvog za portira kod svog kuma. Iz nekih njemu čudnih pobuda želeo je da zna sve što se dešava u Gradskoj kući i šta tačno njegov kum radi u kom momentu i još mnogo bitnije ko kod njega dolazi i koliko se zadržava. Sve u svemu trebao mu je špijun, nije on mogao stalno biti u Kući, a i nije bilo po bontonu. Mrtvi je bio odličan za špijuna, to je radio savršeno iz prostog razloga što je to radio potpuno nesvesno. Smrt bi ga pozvao na pivo i detalјno propitao, a ovaj bi iskreno i opširno odgovarao i nije se nikada čudio ovim pitanjima. Mrtvi je bio srećan što više nije zidar, a Smrti je dobro došao neko koga lako može baciti u neku vrstu hipnoze.