1

                                                       Život i Smrt

Život je kao i Ludost bio iz ugledne profesorske porodice i sam je bio doktor nauka Biologije, predavao je na lokalnom univerzitetu na kom su se školovali skoro svi članovi njegove porodice, sem toga još bitnija njegova funkcija je bila uloga neke vrste gradonačelnika, naime on se za sve pitao i odlučivao. Bio je mali, debeo sa fino potkresanim brčićima, malog prćastog nosa i lica koje uliva poverenje. Građani su ga voleli, uvek je bio lepo obučen, nasmejan, spreman za šalu. Želeo je da unapredi svoje malo mesto u svakom pogledu, a građani su to videli i bilo im je drago da je baš tako neki čovek izabran na tako bitnu funkciju.

Kada se Život ženio,sa svojom prvom ženom, kumovao mu je Smrt. Ova dvojica se znaju još od malih nogu, zajedno su prohodali, išli u školu, zajedno se prvi put napili i jednostavno nisu mogli jedno bez drugog iako su se često svađali i bavili skroz

različitim stvarima kroz život. Smrt je bio pop, još kao dete je poslat da se školuje u velikom gradu za ovaj sveti poziv. Nekako je on završio sve te škole i sada je bio pop u svom gradiću. Specijalnost su mu bile sahrane, voleo je to, uvek je bilo dobrog jela i pića, a i neka ucvelјena udovica koju valјa utešiti. Rano se smrt oženio, ali nikada nije imao dece, a nije ih ni želeo, uživao je u postojećem stanju. Nasuprot Života njega lјudi nisu voleli, bio je bled, duge kose i brade, visok, širokih ramena, prosto je bio odbojan lјudima, skoro da su bežali od njega, a i njemu niko nije trebao. Imao je on svog kuma i vernog pratioca Život. Voleo je da se svađa sa njim, namerno je protivrečio svemu što je ovaj pričao o svojoj Biologiji, nije on verovao u svete knjige, nego je jednostavno voleo da nervira Život, stalno ga potsećajući da ne može nešto da nastane ni iz čega, ne može od majmuna da nastane čovek i da je čovekov um previše mali da bi sagledao stvarnu veličinu boga. Na ovo bi se Život uvek mrštio i odgovarao da su sile od kojih je naš svet nastao veće nego bilo kakav bog i da su one dovele do stvaranja prvog atoma sudarajući se, da čovek nije nastao od majmuna već da su obojica nastala iz nekog trećeg bića koje je davno izumrlo i najbitnije od svega Život je tvrdio da taj bog kojeg Smrt obožava i ne postoji već da se radi o nekoj svemoćnoj sili koju naime niko ne razume. Tako bi se ove rasparave završile uglavnom da postoje neke sile koje niko ne razume. Za Smrt je to bio bog, kakav takav ali bog, kojeg nije nikada opisivao u svojim mislima, a za Život to su bile sile od kojih je sve nastalo, to je bila kreacija. Sve u svemu obojica su imali veliku sumnju u svoju veru i bilo ih je zanimlјivo slušati, mada je slušalac često mogao da ostane zabezeknut izjavama i maštom ove dvojice.

Prilikom jedne ovakve rasprave uleteo je u prostoriju niko drugi do Ludost.