Ludost

Još kao mali je obećavao. Nije ga interesovala škola, niti išta vezano za knjige. Bežao je sa časova, otišao bi do kafane i tamo sedeo i gledao kako stariji igraju bilijar. Molio ih je da igra, kad bi ga oni odbili on bi ih provocirao i psovao, neretko je dobijao i batine. Kako je rastao postajao je sve lepši mladić. Bio je visok, lepih pravilnih crta lica i karakterne face, oči su mu bile prozirno plave, ten blago preplanuo, telo kao da je profesinalni atletičar, iako se nije bavio sportom niti ga je isti ikada zanimao, kosa mu je bila plava, duga i kuždrava. Izgledao je kao simpatični mladić, a u suštini je bio kockar i pijanica. Uvek u kafani sa kriglom piva i dve čašice rakije. Sve je to pio na eks, a potom zvao sledeću turu. Radio je na pijaci, prodavao robu, najviše tehniku i aparate, koje mu je slao njegov drugar Kreativnost iz inostranstva.

Kreativnost i Ludost su odrasli zajedno, ali ih je sudbina rastavila. Kreativnost je otišao trbuhom za kruhom i ostavio svog jedinog prijatelјa Ludost. Ludost ga je jedini razumeo i mogao zbilјa da se druži sa njim. Bili su tako slični a opet suštinski različiti. No ostali su u kontaktu i posle rastanka. Kreativnost je zvao često i pričao Ludosti o novinama u inostranstvu. Ludost je sve to razumeo, naravno na svoj neki način. Nije mu se svidelo to što Kreativnost tamo slika, čita knjige, bavi se sportom, nije razumeo to. Nije razumeo ni šta tačno ovaj tamo radi, mada je mislio da razume. Po njegovom je Kreativnost ubacivao male lјude u televizore i terao ih da

igraju i pevaju, divio se kako ovaj to uspeva i kako li su ti čovečulјci toliko pesama naučili i otkud ih je u tolikom broju u toj kutiji.

Prilikom jednog njihovog razgovora Kreativnost je pričao kako se učlanio u neku organizaciju koja se bavi očuvanjem životne sredine i kako se oni tamo bave nekim plemenitim poslom, sade drveće, cveće, skuplјaju otpatke ali i kažnjavaju prekršioce. Ludost je to sve slušao i odlučio da tako nešto napravi i ovde kući. Zašto da ne?! Veselila ga je pomisao da će moći da kažnjava prekršioce. Voleo je da kinji i muči druge lјude na bilo koji način. Mislio je da pomoću tako neke organizacije, koliko god ona glupo i bedno zvučala, može da ostvari neki uticaj na svoju okolinu, uticaj koji uliva strah, naravno njemu je to sve smešno zvučalo i želeo je da pokuša, ionako je imao već pregršt ideja od kojih nije bilo ništa ali na koje ga je i sama pomisao veselila. Naime bilo je tu pokušaja da se pravi farma pitona, ovo se završilo skoro tragično. Piton je odpuzao do komšijskog dvorišta i progutao rotvajlera, zamislite da je progutao dete! A tek njegov pokušaj da vozi stari motor pomoću kerozina, inače bio je to svetski rekord u najavi kad je u pitanju brzina kretanja vozila zvanog apen, naravno kerozin je pojeo mašinu iznutra i stari dedin motor je otišao bogu na istinu. Umalo nije poginuo jednom pokušavajući da skoči sa drugog sprata neke zgrade pomoću starog ćebeta koje mu je služilo poput padobrana. Da skratimo priču bio je pravo spadalo, ali je takođe bio i iz ugledne porodice. Deda mu je bio lekar, otac advokat, imali su kuću u centru grada na otmenoj lokaciji i sve predispozicije za pristojan život.

Tako je on odlučio da krene u novi pohod i da osnuje neko udruženje koje će navodno štititi okolinu. Morao se obratiti nikom drugom do Životu.